Usluge

Emir Kusturica | Nevolje sa globalizacijom

7 apr , 2016   Video

Film „Arizona dream“ je snimljen 1992. godine. Reditelj, Emir Kusturica okupio je prestižnu grupu glumaca: Johnny Depp, Faye Dunaway, Jerry Lewis. Radnju nisam znala da prepričam ni kada sam izašla iz bioskopa. Za razliku od mene, kritičari su ukapirali. Film je osvojio Srebrnog medveda i u principu, kritika ga je bolje primila od publike.

– Kakvo je bilo to vaše američko iskustvo, pitala sam Kusturicu nakon trodnevnog Vivaldi foruma Mokrogorske škole menadžmenta u njegovom Drvengradu.

– Bilo je zanimljivo u tehničkom smislu, puno sam naučio, radio sa sjajnim, lojalnim ljudima, odgovorio je.

Za jednog umetnika Kusturica se pokazao kao prilično promućuran poslovni čovek. Tu pre svega mislim na poduhvate kao što su Drvengrad i Kamengrad. Ali, i kao reditelj, svaki film je završio. To mi je bilo dovoljno da ga pozovem da govori za „klikere“.

Kusturicin pogled na svet je eonima udaljen od mog. Ja sam obožavateljka koka kole, „Homelanda“, uživam u holivudskoj produkciji, jedva čekam da vidim novi iPhone, mislim da su Elon Musk i Jeff Bezos genijalci bez ostatka i, takođe, luda sam za komunikacijom sa ljudima koji su daleko, nekada okeanima udaljeni odavde a opet su tu, uz mene. Sve zahvaljujući predivnim tehnologijama i toj „prokletoj“ globalizaciji koja je omogućila njihovo širenje. Globalizam i ja se međusobno upotrebljavamo, zbog čega mi je možda grešna duša.

Nije mi ni strano niti kontroverzno ono što Kusturica u ovom video klipu govori. Imam puno dragih, dobrih i pametnih prijatelja koji dele svaki njegov stav ali se sa njim nikada, ni oko čega, neće složiti.
Aleksandra Ranković, urednica „Klikera“

, , , , ,



10 Komentara

  1. Šolaja Zoran kaže:

    uostalom ljudi trebaju gledati sebe, preporučujem pesmu beogradskog sindikata „sistem te laže“ i moj mali priručnik iz preduzetništva koji možete pročitati uz koka kolu ili fantu ako želite
    https://www.smashwords.com/books/view/531281

  2. Uroš kaže:

    Kako tačno po mišljnju mislioca Kusturice stoji pitanje sve brojnijih, a nesumnjivo brojnih svedočenja stanovnika o maltretiranju izvesnih „rendžera“ koji su nesumnjivo na platnom spisku upravo mislioca?
    jesu li rendžeri i njihov način odnosa prema stanovnicima dobra pokazana vežba šta će biti ukoliko porazimo globalizaciju?

    • saska kaže:

      🙂 volela bih da kusturica vidi tvoje pitanje i da odgovori. što se mene tiče globalizacija je neporaziva 🙂

      • Uroš kaže:

        I ja bih voleo. Lako je znaš sa akadmeskih, ma sa bilo kojih visina kritikovati sisteme, pogotovo uspešne.
        Sa druge strane stvoriti sistem nije baš jednostavno, ja lično imam iskustva u stvaranju sistema, pa i ako su virtualni, nema veze – boluju od sličnih bolesti.

        Bahaćenje rendžera nad čime stoji oreol nedodirljivosti ličnosti Kusturice je opasna pukotina u fasadi mislioca, ja bih lično voleo da Kusta odbrani tu pukotinu, ma to bi mi bila prva stvar koju bih ga pitao ako dožem u priliku. Srećom po anti-globalistički pokret izvesnost da Kusta bude suočen sa pitanjem je minimalna 🙂

  3. Dragan kaže:

    Jedna stvar je konstruktivna globalizacija koja je Kenedijevim ubistvom obustavljena, a druga stvar je globalna okupacija. Tehnološki napredak bi bio super kada bi išao paralelno sa duhovnim napretkom, u protivnom je hipertrofija koja vodi do devijacije. Istina ove kompleksne teme je negde u sredini, tako da je stavljanje loših i dobrih aspekata globalizacije u isti koš, a zatim ih postavljati u maniru „za“ i „protiv“ jedna obična birokratska smicalica za dalje podele u društvu.

  4. Šolaja Zoran kaže:

    ne vidim da je iko bacio farmerke i šeta u gunju, svako od antiglobalista „lajkuje“ svoje istomišljenike, svi imaju vizit karte sa brojem mobilnog, ako ne piju viski onda nisu na kabezi već na nekom piću iz Atlante, deci na poklon ne idu jabuka dve šljive i kocka šećera, potpuno „antiglobalistički“ se imaju lepi sajtovi, malo mi to liči na popa koji kritikuje „zapadne tekovine“ pa zapali u bmw vozilu kući, da se ne lažemo svet je bolji kad ljude upoznamo i kroz hranu, kulturu, jezik i zato živela globalizacija!

    • Miša kaže:

      Zašto bi bilo ko bacio farmerke i obukao gunj? Upravo bi to bilo potpuno besmisleno. On govori o ideji da su ljudi postali potrošači, da je sistem vrednosti postavljen na taj način da zbog interesa „vojnoindustrijskog kompleksa“ se razbijaju države i društva. Da se pre uništenja ta ista društva dehumanizuju. Da je ideja profita i privrednog rasta postala važnija od ljudskih života. Kusturica govori jezikom umetnika, a ne ekonomiste.
      Uzmite primer toliko hvaljenih baltičkih zemalja. Zbog „rezanja troškova“ (austerity), Litvanija je izgubila 12,5% stanovništva za samo 3 godine (2004-2007). Drugi primer je Poljska. Iz nje se iselilo preko 3 miliona ljudi.
      Kusturica je snimio film i zaradio novac. Njemu nije centralna banka pozajmila novac sa 1% pa on počeo da pozajmljuje novac sa zelenaškom kamatom.

      • Šolaja Zoran kaže:

        problem i jeste kad umetnik govori o ekonomiji, mislim da treba govoriti o umetnosti, ekonomija je nauka koja se studira vrlo egzaktna i teško se može banalizovati. Poljske se sećam iz 87, 88, i 89. godine Bjalsko Bjala kod Katovica, e vidite naši rafovi 93. godine su bili puni za onaj horor od standarda koji sam tamo gledao. Poljska je sada uređena država, a svako romantičarsko shvatanje ekonomije i države koštaju građane te iste države. Globalizacija je i internet al je Vaša odluka želite li biti Amiš ili ne. Globalizacija je proces koji ne zavisi dragi Mišo od malih država, i nema tu mnogo humanizma već profita ali živimo u kapitalizmu i realnost treba prihvatiti. Jugoslavije nema više od 20 godina a Srbi još kukaju za njom. Zašto? Treba gledati u budućnost.

        • Miša kaže:

          Slažem se da realnost treba prihvatiti. I mi smo je prihvatili i preplatili. Ali prihvatanje ne znači i odobravanje. Uzmite primer Islanda. Oni nisu dozvolili prebacivanje promašenih investicija bankarskog sektora na stanovništvo. A Srbi jesu, na primer, emitovanjem 800 miliona evra obveznica da bi se pokrili gubici četiri velike državne banke. NPL, „problematični krediti“ je sledeća velika pljačka stanovništva.
          A što se tiče Jugoslavije, mogu Vam reći samo ono što sam čitao, pošto nisam živeo u „zlatno doba YU“, kako je neki potpuno neopravdano nazivaju 70-te godine. Mojoj generaciji su ostali dugovi.
          Ekonomska istorija Jugoslavije treba da bude velika opomena i lekcija svim narodima. A nije. Ni jedan jedini fundamentalni problem nije rešen, kako u Srbiji, tako i susednim zemljama – Hr i BiH.
          „Što je prošlost dalja, to je bolja“, da citiram prof. Miodraga Zeca.

          • Šolaja Zoran kaže:

            slažem se sa svim što ste rekli sem male korekcije Jugoslavija je početkom 70-tih bila dužna 4 milijarde dolara..znači grubo prebačeno na današnje uslove 2 milijarde evra..1974. godine Tito ima već 80 godina donosi se Ustav koji omogućuje samostalno zaduživanje republika i tu kreće haos..naftna kriza 80-tih i onda iskompleksiranost balkanskih plemena gde je svako poželeo svoju državu..rat..koji košta i onda imate zaduženost koji ceo prostor bivše YU zadužuje za preko 100 milijardi evra..eto toliko o dugovima Jugoslavije..zadnje 4 godine Srbija je zadužena za 10 milijardi evra to Jugoslavija nije imala do 70-tih. Jugoslavija je bila funkcionalna država i najsamostalnija zajednica u istoriji južnoslovenskih iskompleksiranih plemena. Sada? Sada su sve ove banana države smešne i ne predstavljaju apsolutno ništa u evropskim i svetskim okvirima. Miloševićevi Tuđmanovi i Alijini naslednici su uzeli lovu a sirotinja je popušila..kao i uvek. Inače se sa Vašim argumentima Mišo slažem i u pravu ste ja malo proširujem samo. Island pravi primer al mi nemamo toliko ribe kao oni i Norveška. Mi imamo nevakumiraniu malinu i „extra priču“..tanko zar ne?

Diskusija je zatvorena.