Sve, Usluge

IS IT SAFE?

11 dec , 2015   Video

  • Vi zubari ste spokojni kao deca cveća. Najviše ste se približili javnom sektoru. Sve može da propadne i da nestane, samo su zubi siguran posao u Srbiji.
  • Oh, pa i ti živiš u toj zabludi?

Tako je otprilike „išao“ moj razgovor sa Arisom Movsesijanom.

Tako je nekako i nastao ovaj blog.

Ne plašim se zubara ali mi uvek, kada na njih pomislim, bljesne slika Lorensa Olivijea u filmu „Maratonac“.

Aris Movsesijan više liči na Džina Hekmana. Kod njega se ne postavlja pitanje: Da li je stomatologija siguran biznis? Odgovor je poznat. I evo ga u ovom blog postu.

Svi akteri u ovoj priči su nasumično i pukom igrom algoritma na webu povezivani. Spaja ih strast prema pokretnim slikama. Naročito prema dobrom scenariju. Aris je, do sada, ekranizovao dva. U fioci ih ima još. U glavi još više. Ali to je priča za neki drugi blog.

 

Aleksandra Ranković

domaćica klikera

 

, , , , , , , ,

Video blog by  -        
Osnivač sajta Klikeri.rs - video blog o ekonomiji



16 Komentara

  1. Šolaja Zoran kaže:

    Dentalni turizam, oglasite se doktore u novinama zemalja u okruženju ima da imate posla, ne čekajte da se ovde skoro nešto desi koje će učiniti Vašu priču lepšom..teško..zato srećno i žute strane biće posla!

    • Aris Movsesijan kaže:

      Da, to je najčešća predrasuda. Dentalni turizam i sve će biti kao u bajci.
      Da li ste razmišljali šta se dešava sa „lokalnim“ pacijentima kada se rasprodate u dentalnom turizmu?
      I šta se dešava kada iz bilo kog razloga, popusti interesovanje iz inostranstva?
      I da li mislite da bi u dentalnom turizmu cene za strance trebalo da budu veće od cena za „lokalce“?
      :-)

      • saska kaže:

        Možda se ne može klasifikovati kao turizam, ali naši ljudi koji rade u inostranstvu tematski često dolaze u srbiju da poprave zube… bila bi i to zanimljiva kalkulacija.

        • Šolaja Zoran kaže:

          Postoji Aleksandra baš formulacija dentalni turizam i to koriste Hrvati stomatolozi jer im dolaze Mađari kojima se to isplati jer su sve usluge od 100 evra pa naviše a u Hrvatskoj znatno jeftinije..kao što se i operacije odvijaju u zemljama koje nude jeftiniju a kvalitetnu uslugu. U kvalitet rada našeg stomatologa Arisa apsolutno ne sumljam da je na nivou evropskih. To mi je bila poenta jer iz kalkulacije da čovek uz svu muku zarađuje upitnih 700 evra je meni više nego tužno. A što se tiče turizma koji mi je struka tu smo mi ipak turistički neaktivna zemlja.Mi volimo sklapati italijanska vozila..na žalost!

        • Aris Movsesijan kaže:

          Dolaze. Onda im zbrusiš zube, pa odu na slavu, onda im cementiraš, pa odu u kafanu. Šalim se. U velikom broju slučajeva sve bude ok ali u još većem broju, stomatologija im je onako, sporedna stvar.

  2. Šolaja Zoran kaže:

    ali ja navijam za Vas šta drugo da kažem!

    • Aris Movsesijan kaže:

      Sve će biti dobro
      :-)

      • Uroš kaže:

        Izvesno će biti dobro,a li nešto mi se čini da ne uz turizam pa još stomatološki.

        Mene okreni obrni turizam asocira na good time, dobar provod, e ko u to uglobi stomatološku stolicu svaka mu čast

        • saska kaže:

          e uroše i ja tako rezonujem. zamisli provodiš odmor pa još nije dovoljno u srbiji nego KOD ZUBARA… za roknut se.

          • Šolaja Zoran kaže:

            Zašto ste neozbiljni kod ozbiljnih tema onda postavite neke zajebancije pa ćemo se sprdati..čovek je izneo problem rada privatnih stomatologa a Vi se sprdate sa terminom koji u Americi gde ste bili postoji 50 godina..dentalni turizam..način na koji zarađuju stomatolozi u nerazvijenim zemljama poput ove..imate li rešenja nekog pametnog za gospodina Arisa? ako nemate onda ajd da se zezamo po fejsu..mislio sam da je ovo ozbiljan ekonomski sajt!

        • Šolaja Zoran kaže:

          Ima i lovni turizam, ekoturizam, over 60s, sex turizam – Bankok je tu glavni, zdravstveni eto bar u Srbiji imate banje pa zašto ljudi idu u banje? tako dragi moji ima i dentalni turizam..zdravi i veseli bili–long life learning-

  3. shikamaru kaže:

    Pošto su gastosi indirektno prozvani u vezi sa dental turizmom, a još se pride apelovalo na ozbiljnost diskusije, evo jednog krokija iz alpske republike. Btw. video je odličan, koncizan, pismen, pozdrav svima u studiju, domaćici sajta, glavnom akteru videa & ostalim gostima.

    Dentalni turizam
    Postoji odavno. U pograničnim mestima u Češkoj, Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj, pa i Hrvatskoj postoje male stomatološke kolonije: niz ordinacija sa hotelima u kojima se nude stomatološke usluge koje su u proseku 30 do 50 odsto jeftinije nego u zemljama na koje se naslanjaju.
    Jedan od primera je mađarsko mesto Mosonmagyaróvár, blizu nekadašnjeg, a sva je prilika i budućeg graničnog prelaza sa Austrijom. Taj gradić od 30K stanovnika ima preko 50 ordinacija i nekoliko stomatoloških klinika. Pacijenti dolaze, razume se, uglavnom iz Austrije, ali ima i Nemaca. Austrijski zubari (posebno ovi iz bečke i komore Burgenlanda) nastoje da na sofisticirani način obeshrabre pacijente od odlaska u Mađarsku, ali i dalje Mađari imaju znatan promet. Cene su im u proseku 30-40% niže nego u Beču.
    Dentalni turizam su implantati i krunice, ostalo stop. U AT i GER su ostali radovi (parodontologija nije) uglavnom pokriveni osnovnim paketom osiguranja i ne postoji razlog da se u te svrhe odlazi van zemlje. Osnovni razlog hendlovanja zuba van zemlje je naravno cena, ali za prosečnog zapadnog čoveka to nije jedini kriterijum koji se razmatra prilikom donošenja odluke o lokaciji za kompleksne zubne tretmane.

    Šta bi neko u Beogradu ili Srbiji mogao da očekuje?
    Šta dobija stranac (iz recimo Austrije, Nemačke ili Švajcarske) ako se odluči da radi zube u Beogradu, na primer? Svakako nižu cenu i manje-više isti kvalitet usluge koju bi dobio u matičnoj zemlji. Shit happens i pojedinačni disaster slučajevi su mogući na svim lokacijama, ali nowdays su znanje, oprema i materijali dostupniji worldwide nego ikad, tako da se odlaskom na tretman van zemlje ne gubi na kvalitetu.

    Dodatni troškovi i problemi za stranca u Beogradu
    Koji su to dodatni troškovi za našeg Hansa ako bi se odlučio za Beograd? Naravno, put i smeštaj. Ali, to nije sve. S obzirom da hendlovanje traje neretko nekoliko dana i to nekoliko puta, sve te dane naš dobri Hans morao bi da uzme odmor. Tajlandska masaža i norveški fjordovi morali bi verovatno da sačekaju neku bolju priliku. I on će, dakako, na jedan tas kantara da stavi taj emocionalno-duševno-avanturistički gubitak. Ako bi hendlovao u Beču mogao bi te ambulantne odlaske da iskombinuje sa dan-dva odmora i potvrdama i eto ga u avgustu i Bergenu i Stavangeru.
    Jedan od najvećih problema ordinacija u inostranstvu je upravo to što tretmani uglavnom traju više dana i/ili podrazumevaju više odlazaka. Smanjenjem troškova i broja odlazaka poboljšavaju svoju ponudu potencijalnim pacijentima, ali je najčešće cena za to pad kvaliteta usluge.
    Još jedan aspekt je ovde bitan. Prosečan Austrijanac je skeptičan i veoma dugo i detaljno vaga pre nego što se odluči da na nešto potroši novac, pogotovu ako to nešto ima ispred nosa, a želi da uštedi. Oglasi tipa dođite kod nas i za 2-3 sesije imaćete bele i zdrave zube, a mi ćemo pride da vas pokupimo na aerodromu miriše na vaćarenje. Stanje zuba je individualna stvar i njihovo hendlovanje može da potraje nedeljama, dok se ne dovede u red. Na Zapadu zube percipiraju uglavnom ispravno, prvenstveno kao funkcionlani i organ imuniteta, pa tek onda kroz prizmu estetike. I pre nego što se odluči detaljno će se raspitivati, proveravati, porediti, triperisati, sve vreme očekujući komunikaciju sa ordinacijom pre puta i zahvata. Ako toga nema, onda najveći broj njih odustaje.
    Rizik. Odeš negde drugde da središ zube kako bi uštedeo novac (a malo šta Austrijanac više voli od toga), tamo se nešto zakomplikuje pa moraš da nastaviš kod kuće. To dovede do dodatnih troškova, a i tvoj bečki zubar ti odlazak van shvata kao izdaju, pa ti tako i sanira outsourceovane radove. A malo šta može više da razbesni Austrijanca nego novčani gubitak inicijalno zamišljen kao ušteda. Oni koji razmišljaju o tužbama i funkcionisanju pravnog sistema, u ovom slučaju retki, radije bi se odlučili da rade zube u Čileu nego u Novom Sadu, ali većina nije toliko paranoična. Sama činjenica da bi radili zube napolju znači da su spremni na izvestan rizik.

    OK, ima li smisla ponuditi usluge Germanima?
    Praviti ciljano ordinaciju sa intencijom da se hendluju stranci i da ista bude održiva baš i ne verujem. Barem ne još. Kao deo standardne ponude da, ali bez velikih očekivanja. Potencijalni pacijenti iz AT, GER i CH su penzioneri (imaju vremena, možeš da im radiš kako treba) i to oni srednjeg sloja, ili malo nižeg od srednjeg. Zapravo pre oni koji nemaju dovoljno da plate to u AT, nego oni koji bi da uštede. Šta treba ordinacija da ispuni?
    – Komunikacija na nemačkom jeziku. Ako toga nema, onda ništa. To su sofisticirane stvari, detalji, koji su njima veoma bitni, njihovo znanje eng je skromno i neće da rizikuje. Pored toga oseća se poštovanijim ako mu se obratiš na njegovom jeziku
    – Da bude uredna, čista, profesionalnost osoblja, tačnost
    – Komunikacija pre i posle tretmana ne sme da prestane
    – Transparentnost i spremnost da im se prilože detalji radova pre nego što se odluče na tretman. Moraju da budu ubeđeni da se radi o profesionalcima sa druge strane granice
    – Naravno, da ukupna cena (radovi, put, smeštaj, dod. troškovi) bude značajno povoljnija nego što je to u njegovoj zemlji
    – Samo implantati i krunice

    I, da, još jedna poteškoća za Beograd je da treba da bude bolji sa cenama ne samo od Beča, Minhena i Ciriha, već i od svih onih pograničnih mesta. Ne znam koliko se to naposletku isplati. U svakom slučaju neće biti Nemaca po beogradskim ordinacijama kao Engleza na Malti.
    Što se tiče naših ljudi oni rade pojedinačne zube, eventualno mostove kad dođe do disastera. Njih zanima isključivo cena, ali odlaze zubaru neredovno pa ne možeš da se osloniš na njih.

    Parodontologija
    U AT nije pokrivena osiguranjem i kao takva bi mogla da bude potencijalna usluga za outsourceovanje. Opet i ovde imamo razliku između naših gastosa i domicilnih Germana. Prosečan Austrijanac planira da živi više od 90 godina i neće da dozvoli da mu raspale desni spuste tu granicu za 20tak godina, pa može da bude paro-pacijent. Našeg, pak, čoveka nećete zaplašiti trvrdnjama da će ostati bez zuba i naposletku zdravlja, jer to najčešće ne boli, tako da masovni dolazak Srba na paro tretmane neće se dogoditi u narednih 30 godina.
    Još jedan od problema parodontologije je što se neretko poistovećuje sa beljenjem zuba i skidanjem zubnog kamenca, da bi izgledao bolje na instagramu, kafani i ofisu, a paradontologija je sve samo ne estetika.
    Elem, to je još uvek u Evropi grana u razvoju, tek pre godinu-dve su Nemci institucionalno predvideli Bachelor parodontologije, jer trenutno to rade uglavnom asistentkinje, a njihovo znanje je za ozbiljnije paro-tretmane prilično ograničeno. Sa druge strane, stomatolozi na drugim stvarima zarađuju više (implantate i krunice keširaju, a plombe i endodonciju rade brzo i naplaćuju od osiguranja) pa ih za parodontologiju nešto boli q.

    Fazit
    Možeš da ponudiš implantate i krunice, moraš da komuniciraš na njihovom jeziku, moraš da budeš profi, da ne skraćuješ tretmane, da budeš značajno jeftiniji od već postojećih outsourcing ordinacija koje su im još i bliže. Potencjalni pacijenti su penzioneri, triperi po defaultu, poneki naš može da naleti, neku navalu je naivno očekivati. Marketing obavezan, najbolja je lična preporuka, skeptici su, moraš da ih ubediš. Feasible jeste, ali Beograd, barem u dogledno vreme, definitino neće u skorije vreme postati Meka za dental turiste.

  4. Aris Movsesijan kaže:

    Sve je rečeno. Pojedinačni slučajevi su svakomesečna praksa. Zaista hvala na iscrpnom komentaru.

  5. Nikola kaže:

    Resenje za vase probleme se zove “ virtuelna ordinacija“ tj. predhodna video konsultacija sa lekarom ili ordinacijom pre donosenja odluke i samog dolaska na finalno resenje u Srbiju.

    Jos kad stomatolog govori par svetskih jezika, poverenje samo moze da raste.

    Ima nekih klikerasa iz Nisa sto to patentirase.

    Trenutno radi na nivou medicine, najvise hiruskih grana, a uskoro krece sa stomatologijom, oftamologijom itd.

    Majka Mara za dijasporu I pojedine zemlje u okruzenju kada inostrani pacjent hoce da se operise u Srbiji kod eminentnog strucnjaka, a da to ne ide ispod zita.

    Tipa zna moj komsija tj. njegov kum tog coveka on to moze da sredi…

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *