Ekonomija

Aris Movsesijan – Izliv mozgova glavom bez obzira

7 feb , 2016   Video

Imam intenzivne kontakte sa našim ljudima u inostranstvu. Koristim i sve te čudesne kanale za komunikaciju sa njima, tako da odsustvo ne doživljavam kao neki hendikep. To su veze od kojih uvek imaš direktnu korist. I naravno to su fantastični ljudi u godinama kad se ima sve: znanje, iskustvo, pamet, sposobnost… i želja da se bude nekad nekome od pomoći.

Najbolje od Srbije.

Ovde se nikad ništa ne menja pa tako ni motivi za masovno iseljenje, ili kako bismo nazvali izliv mozgova. Uvek su isti: bolji posao, plata, standard, škola, univerzitet, život. Sve je to bolje tamo negde.

Oko 70 odsto mladih se iz generacije u generaciju izjašnjava da želi da ode. Petina od toga zaista i ode. Od oko 40 hiljada i starijih i mladih koji godišnje napuste zemlju, najviše je škovanih, obrazovanih i stručnih u svom poslu, koji god da je.

Lekari, kao da beže u panici, glavom bez obzira. Njihovo ćemo odsustvo tek osetiti u godinama koje slede.

Jednom kad odu, ti ljudi se mahom ne vraćaju. Ali ima i primera velikog doprinosa: Sećate se Milana Panića? Njegov pad s Marsa bio je spektakularan. Fali mi, al ozbiljno, jedan takav tektonski poremećaj. Kako da ne voliš čoveka koji diktatoru u pero diktira tekst ostavke? Uz koka kolu.

Znam, znam, to se neće dogoditi, bar ne ovog puta. Karte su podeljene, imamo stare, ofucane igrače sa možda ponekim novim marketinškim trikom.

Ništa čudno, zar nismo odavno rekli – zbogom pameti?

Domaćica klikera,

Aleksandra Ranković



19 Komentara

  1. Aris Movsesijan kaže:

    @Aris je u krivu i pokazuje totalni nedostatak empatije.

    Moguće je da sam nešto izgovorio što se da na taj način protumačiti. Zaista dozvoljavam da sam negde pogrešio ili da sam ostavio prostor da budem pogrešno shvaćen.

    Ono što je sigurno je da jesam pogrešno shvaćen sa tvoje strane.

    @Ti ljudi nisu otisli u inostranstvo kao deo „velikog broja“ nego kao pojedinci koji nisu hteli da protrace svoj zivot.

    Ovde se apsolutno slažem. Ipak, složićeš se i ti da sabiranje tog „velikog broja“ ljudi nije zabranjeno, kako sociološki, tako i demografski i sl.

    @Svaki ima svoje razloge za odlazak i svoje noci proplakane pod jorganom da ih deca ne vide (citiram moju moje sestru koja je 25 godina na Novom Zelandu) kad su stigli tamo.

    Ima i ovde suza. I kod onih kojima je neko otišao i kod onih koji se jede nad svojom sudbinom. Suze su OK. Ljudi smo. Pričaš sa čovekom koji se zove Aris Movsesijan u Srbiji.

    @Gledati te ljude kao „kapital koji treba iskoristiti“ je skoro neljudski i pokazuje svu pogresnost shvatanja realnosti.

    E sad ovo je već uvreda. Reći nekom da nešto misli što je neljudski je uvreda. I pokušavam da razumem kako sam te pogodio u nerv da to napišeš. Kako misliš da ja mogu nekoga da iskoristim? Nasilno? Zar Novi Zeland nije „iskoristio“ nepovoljnu situaciju u kojoj su se našli naši ljudi i ponudio im neke mogućnosti? Nisu valjda zbog toga krivi?!

    @Iskoristite vi Vucica, on je placen da vam pomogne da zivite bolje dragi Arise, oni koji su otisli nisu trazili da ikoga iskoriste da zive bolje.

    Uh. Ne mislim da se tu išta da „iskoristiti“. Osim da se poveća broj onih koji su otišli iz Srbije.

    @Uzeli su svoj a ne tudji zivot u svoje ruke.

    Saglasan.

  2. G.Cross kaže:

    Aris je u krivu i pokazuje totalni nedostatak empatije.

    Ti ljudi nisu otisli u inostranstvo kao deo „velikog broja“ nego kao pojedinci koji nisu hteli da protrace svoj zivot.
    Svaki ima svoje razloge za odlazak i svoje noci proplakane pod jorganom da ih deca ne vide (citiram moju moje sestru koja je 25 godina na Novom Zelandu) kad su stigli tamo.

    Gledati te ljude kao „kapital koji treba iskoristiti“ je skoro neljudski i pokazuje svu pogresnost shvatanja realnosti.

    Iskoristite vi Vucica, on je placen da vam pomogne da zivite bolje dragi Arise, oni koji su otisli nisu trazili da ikoga iskoriste da zive bolje.

    Uzeli su svoj a ne tudji zivot u svoje ruke.

  3. shikamaru kaže:

    Mentalna blokada o kojoj govorite kombinacija je naviknutosti na drugi sistem i emotivnih poteškoća koje tako drastična promena boravka sa sobom nosi. Ti koji se vraćaju retko imaju konsenzus u porodici oko preseljenja i nisu svi oduševljeni činjenicom da će naredne godine života da provode pokušavajući da pomognu uređenje tatine otadžbine. Dalje, dugotrajan, ozbiljan i profesionalni rad ne može biti baziran samo na emocijama, pa početni entuzijazam veoma brzo splasne.

    U konkretnom slučaju verujem da postoji i još jedna komponenta koja može da utiče na pomenutu blokadu. Obično ti što se okupljaju po udruženjima i što bi da ujedinjuju imaju i neka politička ili parapolitička očekivanja i ne zadržavaju se samo u sferi u kojoj su se na Zapadu ostvarili. A izneverena očekivanja ako već ne dovedu do blokade svakako da ubijaju preduzetnički libido.

    Devizne doznake će potrajati još jednu generaciju. Generacija koja raste imaće sasvim druge namere sa svojim novcem.

    Zato mislim da je neko održivo rešenje da se od tih napolju izvuče što više (ne samo doznake, već znanje i iskustvo) , a da oni nastave nesmetano da žive i privređuju tamo. Barem dok se ne desi ono čudo iz nekog od prethodnih komentara. Posle ćemo lako :).

    • Aris Movsesijan kaže:

      Pravna sigurnost je ključ za uklanjanje „mentalne blokade“. Prvenstveno se to odnosi na poslovni ambijent, a odmah zatim na lični nivo. To je ključna razlika na koju su „naši po belom svetu“ navikli.

      Drugo, a nije bez veze sa prethodnim, je što u Srbiji ogroman broj ljudi ima velika očekivanja od države. I to je razlika, koju ljudi brzo premoste odlaskom na Zapad.

      • shikamaru kaže:

        Slažem se, izostavio sam taj veoma važan detalj. Nepostojanje valjanog pravnog sistema je, verujem, najveći kočničar investicija.

        • Aris Movsesijan kaže:

          Ima još jedna stvar. Znam da se mnogima neće dopasti.

          Naime, iza nas je veoma dugačak period društvenog poretka u kome nije bilo poželjno, niti je bila praksa, odlaženja na studije, a ni vraćanja iz inostranstva.

          Taj period su obeležili eventualno „gastarbajteri“ koji su u najboljem slučaju po povratku otvarali auto-mehaničarske radnje, pekare i sl.

          Predugo je to sve trajalo, a onda je nastupio rat, pa rat i onda rat.

          A sada smo usporili učenje hodanja po demokratiji. 🙂

          • shikamaru kaže:

            Ni to ne treba zanemariti, ali ni činjenicu da su aktuelni odlasci na diplomske i postdiplomske studije u zemlje Zapada prvenstveno motivisani mogućnostima za zaposlenje i napredak, a ne nekim naročitim nagonom za znanjem.

            Ali i to je proces i ne može se predvideti kako će neki naš 22-godišnji student ili studentkinja u Berlinu nakon recimo petnaest godina rada na Zapadu razmišljati o eventualnom povratku u Srbiju. Možda bude imao/imala više motiva za povratak.

            A Vi do tada radite na stvaranju boljeg ambijenta. Iako je to mukotrpan i dugotrajan proces nije i nemoguća misija :).

            Ono što je veoma bitno hendlovati i gotovo je nenadomestivo je odlazak lekara specijalista, poput anesteziologa. Tome se, rekao bih, ne pridaje preveliki značaj, a to može da bude veoma otežavajuća okolnost u nečijoj odluci da se vrati. Svakome može da se desi da završi u Urgentnom centru i radije bih birao onaj koji je opremljen i koji raspolaže stručnim, kompetentnim i motivisanim osobljem.

  4. Ivan Živkov kaže:

    Pre desetak godina jedan od klijenata mi je bio Kongres srpskog ujedinjenja, tada najbrojnija organizacija u dijaspori. Radeći s njima na organizaciji „Vidovdanskih dana dijaspore“ stekao sam utisak da postoji neka blokada na mentalnom nivou (da se ne frljam sad stručnim izrazima) kada je u pitanju mogućnost povratka i ozbiljnijeg angažmana onih koji su otišli i uspeli. Postoji razlog zbog kojeg neko dobro funkcioniše na Zapadu, a ne funkcioniše u Srbiji. I pored velike nostalgije, pored dosta zarađenog novca, pored rodbinskih i prijateljskih veza, taj razlog na kraju uvez izazove tu mentalnu blokadu povratka ili ozbiljnije poslovno-stručnog angažmana u Srbiji.
    Ukratko, devizne doznake rodbini „u otadžbini“ će još dugo biti jedina korist i veza s onima koji su otišli.

  5. Šolaja Zoran kaže:

    Domovina je tamo gde ti je dobro!

  6. shikamaru kaže:

    Još jedan odličan blog i interesantna tema, bloger besprekoran. Nekoliko pitanja je pokrenuto, ja bih se pozabavio onim koje govori o tome kako iskoristiti tu „rasejanu“ stručnost i iskustvo.

    Iskreno, od političara ne očekujem stvaranje ambijenta u kome je stručnost poželjna. Univerzitet je sa druge strane dosta trom i sam sebi dovoljan i ne mislim da će ekonomski ambijent biti značajan faktor u nečijoj odluci da se vrati u zemlju. To će i dalje biti pojedinačni slučajevi, najčešće indukovani emotivnim ili porodičnim razlozima. Znači, ti ljudi će u najvećoj meri ostati da žive van Srbije. To ipak ne znači da njihova iskustva ne mogu da se iskoriste. Mogu, i to bez ikakvog čekanja na institucije, promenu svesti i ostale krajnje neizvesne i nepredvidive pojave.

    Nemala grupa naših ljudi, uprkos tome što su se iz nje davno iselili, svakodnevno prati vesti iz Srbije, komentariše po forumima i društvenim mrežama, bloguje, neretko pametuje, ali uglavnom je naoružana dobrim namerama. Upravo članovi te grupe mogu da daju doprinos društvu u Srbiji, svako u svojoj oblasti. Neko je veoma stručan i iskusan, neko poznaje nekoga ko to jeste i preostaje samo da pronađe u Srbiji nekoliko ljudi koji se bave sličnim poslom i da im ponudi neki vid razmene i saradnje. Siguran sam da to uopšte nije teško za većinu oblasti i da je izvodljivo. Mogu da održe neko predavanje, workshop, da učestvuju u projektima, svet nikada nije bio dinamičniji, komunikacioni kanali su sve robusniji i respektabilniji i u mnogim oblastima moguće je pronaći modus u kome neko ko je na Zapadu i dalje radi svoj matični posao tamo, a aktivno pomaže tu oblast u Srbiji.

    Moja je poruka zapravo upućena ljudima koji su već duže u inostranstvu, a vlada uverenje da su tamo uspeli. OK, stručan si, uspeo si, sjajno, našao si načina da obavestiš neke ljude u Srbiji o toj činjenici, hajde sad pronađi među njima neke koji se bave sličnim stvarima pa to što si naučio, čuo i video deli neko vreme sa njima, na načine na koje se dogovorite. Oni će to da primene i, verujem, prenesu dalje. Verujem da neki to rade. A isto tako verujem da bi takvih moglo da bude više i da sve to bude intenzivnije.

    • saska kaže:

      „Iskreno, od političara ne očekujem stvaranje ambijenta u kome je stručnost poželjna.“

      to što od političara niko ništa više ne očekuje, to je deo problema zbog kojih ljudi i beže odavde. Mislim da su Irci u bliskoj prošlosti imali uspeha u sakupljanju te „rasute pameti“ ali to je bila posledica opšteg rasta u toj državi u to vreme. A taj rast je naravno bio isplaniran… Stvari se dakle planiraju, u normalnim državama.

      • shikamaru kaže:

        Razume se da stvaranje boljeg ekonomskog ambijenta koji bi privukao ili barem pokolebao rasute nije nemoguća misija; moja je nevera vezana za sposobnosti i intencije aktuelnog političkog establišmenta. Očekivanje neke značajne promene u tom smeru značilo bi očekivati čudo. Koja se, opet, nekad i dešavaju. I kojem bi se mnogi rasejani zasigurno obradovali. Waiting for the miracle…

        • saska kaže:

          „Razume se da stvaranje boljeg ekonomskog ambijenta koji bi privukao ili barem pokolebao rasute nije nemoguća misija“

          misliš?
          evo premijer vučić kaže ušli smo u „razdoblje dinamičkog rasta“ od dva odsto… s ovog dna na kom smo, neki bi ekonomsia pomislio da bi dinamički rast bio, recimo sedam procenata… al pred izbore i dva odsto se prosipa kao kolosalnost… izmedju ostalog i te tupave obmane dovoljan su razlog za pobeći.

          ali hajde… čekaću sa tobom, to čudo. nemam izbora.

    • Aris Movsesijan kaže:

      Odgovoriću sa dva linka. 🙂
      Tu je sadržano sve ono što bi trebalo izbeći i zbog čega smo Saška i ja napravili ovaj blog. Mislim da se čovek na greškama uči.

      https://www.youtube.com/watch?v=a_eIZy2qzNw

      https://www.youtube.com/watch?v=zraT9v7kJwc

  7. slobodan građanski kaže:

    Voleo bih da mi neko objasni šta je pisac zapravo hteo da kaže.Šta je poruka.I čime je zaslužio prostor.

  8. Ivan Živkov kaže:

    I Milana Panića smo brzo najurili jer „jače je selo od svatova“, u našem slučaju najjači je duh palanke.
    Posle toga su nam se iz sveta vraćali sve gori i gori primerci, npr Božidar Đelić i Lazar Krstić. Svaki se nakon epizode na vlasti ponovo odlučio za odlazak iz Srbije.

    • Aris Movsesijan kaže:

      Milan Panić je došao u ambijent koji zaista nije obećavao.
      Đelić i Krstić su ušli u politiku umesto da se bave strukom.
      Za sve te primere važi isto: bez adekvatnog i kvalitetnog ambijenta nema šanse ni za naše iz belog sveta.
      Ambijent se kreira ovde, a kapaciteti postoje i napolju. Čini mi se, ne toliko za kreiranje ambijenta, koliko za armiranje istog.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *