Industrija, Poljoprivreda

DIGITALNI UROĐENICI NA TRŽIŠTU RADA

22 apr , 2016   Video

Za generaciju rodjenu poslednih godina 20-tog veka upotrebljavamo različite reči: milenijalsi, generacija ja, net generacija, digitalni urođenici. Ti ljudi će do 2020. zauzimati 40 odsto ukupnih poslova. Kakva je to „ekipica“, šta o njoj treba da znamo, kakav odnos imaju prema poslu?

Sudeći po magazinu Forbes, koji se neobično lepo ovim pitanjima bavio, milenijalsi ne žele posao, oni žele život. I tu je osnovna pukotina u percepciji izmedju njih i menadžera koji, kao stariji i iskusniji tretiraju deobu poslova kao izvorište velike moći. „Klince“ to jednostavno uopšte ne impresionira. Oni žele životni a ne samo poslovni uspeh.

Većina od oko 72 procenta milenijalsa hoće da bude „sam svoj gazda“. Oni žele da rade koliko, kad i kako hoće, sve dok to donosi rezultate. To je lifestyle mnogo više nego job. Sa novim tehnologijama, kojima urođeno vladaju, mogu komotno da ganjaju svoje ambicije bez brojanja radnih sati. Ok, dobićemo masivnu populaciju preduzetnika od kojih će većina propasti, ali to ne mora da bude tako loša stvar.

Prema istraživanju koje je uradila autorka ovog blog posta Marijana Agić Molnar, milenijalsi neuporedivo više vole saradnju, kolaboraciju nego nadmetanje. Valjda zato što se u grupi lakše skrivaju individualne greške. Pada li vama možda nešto manje maliciozno na pamet?

Milenijalsi su odrastali u šumi od milion svakojakih, svakodnevnih izbora za otprilike sve što im je ikad trebalo ili što su želeli u životu. Takav im je i pogled na stvari. Nema potrebe za trulim kompromisima. Moje „ja“ je savršeno i ono uvek može da bira i dominira. Iritira li i vas taj mali narcizam? Jesmo li ih zbog toga prozvali „selfi generacijom“?

Kako god meni milenijalsi zvučali ili izgledali, oni su najveća generacija do sad, veća od „baby boomersa“. Više od 76 miliona ljudi. U redu, povezivanje sa njima je ponekad teško i izazovno, ali brojke su takve da ćemo morati svi da se prilagodimo.

Možda umesto gundjanja da probamo da ih razumemo. Marketinške agencije (koje ih prilično bezuspešno gadjaju sve skupljim kampanjama) kažu da milenijalse pokreću sledeće vrednosti: sreća, strast, šarolikost i otkrivanje novih stvari. Nema patnje i paćeništva ni u tragovima.

Šta bi bila poruka poslodavcima: Dajte im slobodu i fleksibilnost. Ako hoćete rezultate, moraćete da se potrudite da ih malo usrećite. A ni oni se, sva je prilika, ne stide da vam kažu šta žele.

Marijana Agić Molnar je direktor agencije GfK koja se bavi istraživaživanjem tržišta. Istraživanje o novoj generaciji predstavila je na Vivaldijevom prolećnom forumu Mokrogorske škole menadžmenta.

I opet sam došla u situaciju da se u nekim detaljima ne slažem sasvim sa svojom „blogerkom“. Imam primedbu u delu koji govori o odgovornosti roditelja i vaspitanju kao uzročniku svih „nesavršenosti“ kod mladih, radno aktivnih. To je možda tačno, ali i ti roditelji su proizvod nečijih grešaka.

Aleksandra Ranković, urednica „klikera“   

 

, , ,

Video blog by  -        
Osnivač sajta Klikeri.rs - video blog o ekonomiji


2 Komentara

  1. Šolaja Zoran kaže:

    što „pametniji“ telefon to ograničeniji um..

  2. Nikola kaže:

    To je naša realnost. Deca odrastaju sa tabletom u rukama, usamljena a okružena digitalnim sadržajima. A neminovno se koncept življenja menja sve brže. Iz toga i proizilazi želja i ideja za radom i zaradom na isti taj način. Zašto ne bi napravili aplikaciju od koje će se penzionisati umesto da idu na posao od 8 do 4 i za to da dobijaju para taman toliko koliko im treba za prevoz, hranu i možda cigare. Da dobijaju platu koja im pokriva troškove odlaska na posao i pritom da im nadređeni bude neki kreten. Slažem se da bi poslodavci trebali da se prilagode i da omoguće zaposlenima slobodu sa određenim targeta u poslu koji treba da se ostvare.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *