Javni sektor

GLAVOM BEZ OBZIRA

7 feb , 2016   Video

Imam intenzivne kontakte sa našim ljudima u inostranstvu. Koristim i sve te čudesne kanale za komunikaciju sa njima, tako da odsustvo ne doživljavam kao neki hendikep. To su veze od kojih uvek imaš direktnu korist. I naravno to su fantastični ljudi u godinama kad se ima sve: znanje, iskustvo, pamet, sposobnost… i želja da se bude nekad nekome od pomoći.

Najbolje od Srbije.

Ovde se nikad ništa ne menja pa tako ni motivi za masovno iseljenje. Uvek su isti: bolji posao, plata, standard, škola, univerzitet, život. Sve je to bolje tamo negde.

Oko 70 odsto mladih se iz generacije u generaciju izjašnjava da želi da ode. Petina od toga zaista i ode. Od oko 40 hiljada i starijih i mladih koji godišnje napuste zemlju, najviše je škovanih, obrazovanih i stručnih u svom poslu, koji god da je.

Lekari, kao da beže u panici, glavom bez obzira. Njihovo ćemo odsustvo tek osetiti u godinama koje slede.

Jednom kad odu, ti ljudi se mahom ne vraćaju. Ali ima i primera velikog doprinosa: Sećate se Milana Panića? Njegov pad s Marsa bio je spektakularan. Fali mi, al ozbiljno, jedan takav tektonski poremećaj. Kako da ne voliš čoveka koji diktatoru u pero diktira tekst ostavke? Uz koka kolu.

Znam, znam, to se neće dogoditi, bar ne ovog puta. Karte su podeljene, imamo stare, ofucane igrače sa možda ponekim novim marketinškim trikom.

Ništa čudno, zar nismo odavno rekli – zbogom pameti?

Domaćica klikera,

Aleksandra Ranković

, , , , , ,

Video blog by  -        
Osnivač sajta Klikeri.rs - video blog o ekonomiji


2 Komentara

  1. Ivan Živkov kaže:

    I Milana Panića smo brzo najurili jer „jače je selo od svatova“, u našem slučaju najjači je duh palanke.
    Posle toga su nam se iz sveta vraćali sve gori i gori primerci, npr Božidar Đelić i Lazar Krstić. Svaki se nakon epizode na vlasti ponovo odlučio za odlazak iz Srbije.

    • Aris Movsesijan kaže:

      Milan Panić je došao u ambijent koji zaista nije obećavao.
      Đelić i Krstić su ušli u politiku umesto da se bave strukom.
      Za sve te primere važi isto: bez adekvatnog i kvalitetnog ambijenta nema šanse ni za naše iz belog sveta.
      Ambijent se kreira ovde, a kapaciteti postoje i napolju. Čini mi se, ne toliko za kreiranje ambijenta, koliko za armiranje istog.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *